Naknada štete za povrede na radu

Nesrećni slučajevi su zapravo svi događaji koji ne zavise od volje zaposlenog, a koji za posledicu imaju njegovu smrt, potpuni ili delimični invaliditet ili prolaznu nesposobnost za rad. Npr. nesrećni slučaj su povrede koje recimo nastanu prilikom pada, strujnog udara, opekotine, prelomi kostiju, posledice delovanja štetnih hemijskih ili nekih drugih isparenja.

Na sve ovo evidentno je da vi kao radnik nemate nikakav uticaj i da ne možete namerno da izazovete nezgodu ili nesrećni slučaj.

U praksi, mnogi zaposleni, usled nerazumevanja svojih prava, propuštaju mogućnost naknade eventualno nastale štete, a poslodavci često iz neznanja prekršajno, pa čak i krivično odgovaraju usled nepravilnog postupanja u ovakvim slučajevima.

Povreda na radu je povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla:

• po osnovu koga je zaposleni osiguran
• pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen
• povreda koju zaposleni pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto
• povreda koju zaposleni pretrpi na službenom putu
• povreda koju zaposleni pretrpi na putu preduzetom radi stupanja na rad

Uzrok povrede može biti:

• neposredno i kratkotrajno mehaničko, fizičko ili hemijsko dejstvo;
• nagle promene položaja tela;
• iznenadno opterećenje tela;
• druge promene fiziološkog stanja organizma.

Inače, povređivanje zaposlenih najčešće je prilikom obavljanja poslova sa povećanim rizikom, poput građevinskih poslova, rukovanja mašinama i opremom, rukovanja određenim opasnim supstancama (zapaljivim, hemijskim, otrovnim, i sl.), na poslovima koji iziskuju nošenje i upotrebu vatrenog oružja, nošenje velikog tereta, izlaganje pojačanom fizičkom naporu, rad u rudnicima, itd.

Povredom na radu smatra se i oboljenje zaposlenog koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.

Pod zaposlenim se podrazumevaju lica koja su u radnom odnosu kod poslodavca, ali i lica koja su profesionalno angažovana od strane poslodavca po osnovu ugovora o delu, ugovora o dopunskom radu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima i slično, sve dok ne steknu svojstvo osiguranika po osnovu radnog odnosa ili na drugi način.

Veoma aktualna tema u 2020.godini usled pandemije virusa Covid-19 je upravo i rad od kuće. U tom pogledu, često se postavlja pitanje kako tumačiti pravne propise ukoliko dođe do povrede na radu od kuće?

O ovome se izjasnio Inspektorat za rad, navodeći da Zakon o radu prepoznaje obavljanje posla od kuće, ali je ostavljeno istrazi da u svakom konkretnom slučaju utvrdi da li je povreda nastala tokom radnog vremena i na koji način je povezana sa poslom.

U svakom slučaju, obaveze poslodavca se ne menjaju — ukoliko do povrede dođe tokom radnog vremena, on je dužan da je prijavi nadležnim organima i podnese propisani obrazac izveštaja o povredi na radu, o čemu ćemo detaljnije govoriti u nastavku teksta.

• Da donese akt o proceni rizika u pisanoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje;
• Da utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, što će učiniti u okviru opšteg akta / kolektivnog ugovora, a ukoliko poslodavac ima do 10 zaposlenih, isto može utvrditi i u okviru ugovora o radu, bez obaveze donošenja posebnog opšteg akta;
• Da aktom u pisanoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu;
• Da angažuje pravno lice sa licencom radi sprovođenja preventivnih i periodičnih pregleda i provere opreme za rad, kao i preventivnih ispitivanja uslova radne okoline;
• Da osigura zaposlene od povreda na radu;
• Da obezbedi da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenih, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu budu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.

Bez obzira na to da li su kod poslodavca primenjene sve utvrđene mere bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu ili ne, u slučaju nastupanja bilo kakve smrtne, kolektivne ili teške povrede na radu, ili povrede na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao u slučaju nastupanja opasne pojave koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih, poslodavac bi trebalo da preduzme sledeće korake:

• Da odmah/u roku od 24h prijavi inspekciji rada i organu unutrašnjih poslova
• Da pripremi/popuni izveštaj o povredi na radu u roku od 24h od saznanja za povredu, u 5 primeraka i nakon toga izvšetaj dostavi zdravstvenoj ustanovi, odnosno lekaru koji je prvi pregledao zaposlenog.
• Da traži izveštaj lekara koji je pregledao povređenog, sa nalazom i mišljenjem, koji je zdravstvena ustanova dužna da dostavi poslodavcu u roku od dva dana od dana prijema izveštaja koji je pripremio poslodavac.
• Da izveštaj u koji su upisani svi podaci i nalazi i mišljenje lekara, u roku od dva dana od dana prijema, dostavi filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u kojoj povređeni ostvaruje prava utvrđena propisima o zdravstvenom osiguranju, radi utvrđivanja postojanja povrede na radu.
• Ukoliko utvrdi da je došlo do povrede na radu filijala overava svih 5 primeraka izveštaja, od kojih zadržava jedan za sebe, a ostale vraća poslodavcu
• Ukoliko filijala utvrdi da nije reč o povredi na radu, dostavlja poslodavcu 5 neoverenih primeraka izveštaja. Zaposleni u ovom slučaju može podneti tužbu protiv poslodavca za utvrđivanje nastanka povrede i naknadu eventualne štete.
• Ukoliko RFZO utvrdi da je došlo do povrede na radu, poslodavac jedan primerak izveštaja zadržava za sebe, jedan dostavlja zaposlenom, dok jedan primerak dostavlja Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, a 1 filijali Republičkog fonda za PIO u kojoj povređeni i ostvaruje prava utvrđena propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
• Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za period u kom je nastupila privremena sprečenost za rad , od strane poslodavca, u iznosu od 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci. Takođe, zaposleni ima pravo na naknadu štete od poslodavca, o čemu mogu zaključiti vansudski sporazum. Ukoliko se ne sporazumeju zaposleni može svoja prava ostvariti pred sudom, tužbom za naknadu štete.

Kao i kod individualnog Životnog osiguranja, i kod ove vrste osiguranja važi pravilo da su nadoknade štete veće ukoliko su i osigurane sume visoke. Na koliku osiguranu sumu vas je osigurao poslodavac dokazuje koliko su mu radnici važni za kolektiv. To za zaposlene može da bude samo dodatni motiv u radu. Kada po slovu zakona poslodavac osigura zaposlene, on sa sebe skida odgovornost ukoliko dođe do nesreće ili povrede na radu i van radnog mesta. Osiguravajuća kuća kod koje su radnici osigurani ima obavezu da nadoknadi nastalu štetu i isplati novac zaposlenom ili njegovim naslednicima.