Povreda može nastati usled pada na trotoaru, ili pešačkoj stazi zbog rupe, neravnine ili izbočine na površini namenjenoj za kretanje. Ove deformacije mogu nastati zbog mehaničkih oštećenja, zbog atmosferskog uticaja, ali i zbog toga što korenje drveća koje raste pored staze vremenom izdigne sloj asfalta.
U svakom slučaju ovakva prepreka na stazi je opasna, i predstavlja potencijalnu opasnost da se prolaznik saplete i padne. Naročito su opasne prepreke koje se nalaze na slabo osvetljenim delovima trotoara, jer se noću otežano uočavaju.
Jedinica lokalne samouprave, preduzeća za puteve, tj. grad ili opština, dužna je da održava ulice i čini ih bezbednim za kretanje. Može biti osnovano i javno preduzeće kome će biti povereno ovo održavanje.
Ukoliko dođe do povrede pri padu na javnoj površini, za štetu odgovaraju grad odnosno opština, ali i preduzeće koje je dužno da vrši održavanje.
Zakon o obligacionim odnosima u članu 154 navodi da ko drugome prouzrokuje štetu dužan naknaditi je. Takođe jedno od osnovnih načela ZOO-a je načelo zabrane prouzrokovanja štete (neminem laedere), te se u čl. 16 navodi da je „svako dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta“. Naravno, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Međutim, Zakon dalje kaže da se za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu odgovara se bez obzira na krivicu.
Drugim rečima, ko god da vam je prouzrokovao štetu, materijalnu ili nematerijalnu, imate osnova da od njega tražite naknadu štete.
