Saobraćajne nesreće su postale skoro pa svakodnevnica u svetu. U nastavku možete pogledati najčešće uzroke koji dovode do nezgoda u saobraćaju a samim tim i štete na vozilu i povreda na licima.
Tehnička neispravnost vozila
Nije retkost da vozači ne provere detaljno ispravnost vozila prije nego što krenu na put. Provera ispravnosti je veoma važna navika koje treba da se usvoji odmah nakon vađenja vozačke dozvole. Neispravnost kočionog sistema, svetala i drugih delova može da prouzrokuje sudare sa fatalnim posledicama.
Loši vremenski uslovi
Magla i smanjena vidljivost na putu spadaju u najveće uzročnike saobraćajnih nesreća. Zimski uslovi, sneg, kiša i poledica zahtevaju dodatnu opremu, ali i veliki oprez jer tada upravljanje motornim vozilom zahteva prilično iskustvo. Na našim putevima postoje deonice koje su vrlo nezgodne za vožnju po magli ili snegu zbog loše signalizacije te ih treba izbegavati.
Vožnja pod dejstvom alkohola
Vožnja u alkoholisanom stanju je vrlo čest uzrok saobraćajnih nesreća u gradskoj sredini, naročito vikendom i za vreme većih praznika. Vožnja pod dejstvom alkohola mora apsolutno da se izbegne. Ukoliko planirate da putujete na proslavu isplanirajte unapred ko će da vas doveze kući. Malo bolja organizacija može da spasi više života.
Stres i uzrujanost
Psihofizičko stanje vozača značajno utiče na bezbednost saobraćaja zbog smanjene sposobnosti percepcije i brzine reagovanja usled stresa. Ukoliko je vozač pod stresom usled privatnih dešavanja najbolje rešenje je da napravi pauzu ili odustane od vožnje.
Korišćenje mobilnih telefona
Iako je zabranjeno korišćenje mobilnih telefona u toku vožnje, to je navika koja se teško menja. Utvrđena je povezanost između korišćenja mobilnog telefona u toku vožnje i povećanog broja udesa. Savet da se telefoni isključuju pre vožnje kako vozačima pozivi i poruke ne bi remetili pažnju.
Umor i iscrpljenost
Umor preovlađuje kao uzrok saobraćajnih nesreća sa najtežim posledicama. Umorni vozači prave greške koje nisu plod neznanja već loše koncentracije i pospanosti. Da biste izbegli loš ishod vožnje, preporučujemo da ne sedate za volan kada ste umorni i nenaspavani. Tokom vožnje, naročito na dugim destinacijama, treba praviti pauze što je češće moguće.
Nepridržavanja saobraćajnih pravila
Najbitnija stavka kada je bezbednost vožnje u pitanju je kvalitetna obuka vozača na kojoj se savladaju detaljno saobraćajna pravila. Kvalitetna obuka vozača u auto školi mora da obuhvati zakonom propisane teoretske časove na kojima se usvaja gradivo vezano za pravila vožnje. Nakon toga sledi sveobuhvatna vozačka obuka na terenu, pri kojoj vozači primjenjuju ranije naučena pravila.
Prebrza vožnja
Neprilagođena brzina vožnje može da bude veoma pogubna u slučaju saobraćajne nesreće jer su tada drastičnije posledice. Sem propisane brzine treba na umu imati i uslove na putu kao što su radovi, odroni i suženja.
Gužva u saobraćaju
Pojačan intenzitet vozila u određenim smerovima je karakteristika letnjeg perioda i godišnjih odmora. Imajući u vidu i druge činioce kao što su umor i vrućina, verovatnoća sudara na otvorenom putu je daleko veća. Ukoliko ste primorani da vozite na deonicama puta gde je velika gužva planirajte češće pauze. Proverite stanje guma i tahničku isptravnost vozila prije kretanja na put.
Nezgodni dvotočkaši
U letnjim mesecima na ulicama je prisutan veći broj motocikala i bicikala koji su neretko pravi izazov u saobraćaju. Razlog tome je to što se biciklisti i motociklisti ne pridržavaju uvijek pravila u saobraćaju i ne nose adekvatnu opremu. Poseban problem je to što oni nisu dovoljno vidljivi ostalim učesnicima u saobraćaju.
